http://serbian.ruvr.ru/2010/05/11/7652875.html
jedna vest o našem odnosu prema sebi samima i prema onima od kojih stalno očekujemo neku blanko podršku. Sa ovakvim brljotinama ne da nećemo imati Rusiju za saveznika, nego se plašim da ćemo završiti kao Ukrajina za vreme Juščenka. To je sad toliko očigledno da nije potrebna neka velika mudrost. Zaista će nas ova vlast potpuno izobličiti kao narod. Kad postanemo narod bez svog kulturnog identiteta (na dobrom smo putu) onda smo niko. Veru su već počeli da nam otimaju- još nam je to samo bilo ostalo. Ja se nadam da Rusija kao velika zemlja oseća veliku odgovornost i prema nama malima, pa nas neće napustiti mimo "naše" volje.
Preporuke:
0
0
2
sreda, 12 maj 2010 11:50
Goran Jevtović
jer samo snažna privreda može Srbiju da učini bezbednom i poveća njenu odbrambenu moć.
Odličan tekst sa još boljim zaključkom. Ali ko sve to da približi ovom jadnom narodu i ovoj tzv. intelektualnoj eliti čiji pogled ne dobacuje dalje od Slavije.
Radi upoređenja, upravo nam je odbrana od agresije 1999.godine gde smo praktično nastupali bez saveznika (ne svojom krivicom) potvrdila teze koje autor zastupa. I to u uslovima dugogodišnjih iscrpljujućih sankcija, prethodne "pripreme terena" u vidu razbijanja SFRJ i ratova koji su se vodili posebno u Hrvatskoj i Bosni, i bez konkretne pomoći Jeljcinove Rusije iako je bila obećana.
Izdržali smo 78 dana, iako je to bilo daleko više ako računamo 1998.godinu. Mogli smo u takvim uslovima da izdržimo bar još tri puta toliko.
Zašto? Pa zato što je stvoreno minimalno jedinstvo i sloga u narodu, zato što smo imali skoro do savršenstva izgrađen sistem odbrane države u ratu, jaku Vojsku iako tehnološki inferiornu, sa snažnim moralom baziranom na tradicijama srpskog naroda, sa velikim brojnim stanjem, sa skoro idealnim operativnim razvojem i mnogo toga još. I na kraju, imali smo "sopstvene" privredne resurse, kakve takve, ali naše, koji mogu snabdevati i narod i vojsku u dugotrajnom i iscrpljujućem ratu.
Zato i nije čudo da su nas Rusi odmah nakon dolaska Putina na vlast itekako ispoštovali i obnovili pre svega vojnu saradnju sa nama. Sa tendecijama koje su obećavale da ostanemo nezavisni i da sačuvamo Kosovo i Metohiju, kao i Repbliku Srpsku.
Ali, onda se desio peti oktobar i NATO nas je pobedio onako kako smo se najmanje nadali. Od tada praktično traje okupacija, primerena 21.veku.
Da zaključim, iskreni saveznici sami dolaze onda kada se uvere u rešenost jednog naroda i države da vodi principijelnu politiku i ne odstupa od nacionalnih interesa, tradicija i istorijskih tekovina.
Preporuke:
0
0
3
sreda, 12 maj 2010 12:16
Svetislav Kostić
Tadić, Šutanovac i preostali podebeli sloj lolabolaterskih Nato pristalica i i od njih još gorih NATO fanatika, ne zagovaraju članstvo Srbije u NATO iz nekakvih praktičnih potreba, nego iz čisto ideoloških motiva.
Podsjećam na Titinu smiješnu izjavu negdje početkom 60-ih godina, "da Jugoslavija mora da održava privredne odnose sa zemljama trećeg svijeta, pa makar to bilo na štetu Jugoslavije. Ma šta god da je Titu ponukalo da jednu takvu istinsku ili prividnu besmislicu izvali, Titini motivi bili su zasigurno dsaleko plemenitiji od antisrpskih nacionalnih interesa tog možda tankog, ali zato daleko moćnijeg uticaja u društv u društvu Srbije jer se u potpunosti podudara sa vladajućim strukturama u Beogradu i dalje, za što odgovornost leži pre svega u plitkoumnom dijelu srpsko srbijanskog biračkog tijela i ostalog nesrpskog biračkog korpusa, za koji se kladim da jedva koji za vrijeme izbora na saveznom nivou ostane kod kuće pored televizora kao njemi posmatrač. Jer ti ljudi, za razliku od onog srpskog plitkoumnog dijela, znaju da su njihovi i interesi njihovih matićnih država u onoj zajednici, gdje se već nalaze njihove matice. A kontakte sa maticom ne može da kompenzuje nikakav slobodni vizni režim u jednoj mjeri kao jedna omeđena zajednica kojo te manjine u Srbiji i njihove matice već pripadaju. Što, doduše, ne mora ni izdaleka da se podudara na nacionalnim interesima Srbije kao države.
Preporuke:
0
0
4
sreda, 12 maj 2010 12:33
Vladan Nenadić
A da pogledamo ovu analogiju:
Bliski istok: Izrael, okružen neprijateljima, ali uz pomoć SAD (svake vrste) istrajava
Balkan: Srbija, okružena neprijateljima, ali uz pomoć Rusije (svake vrste) istrajava
Kako vam se to čini profesore? Srbija bi bila u nezgodnom položaju? Pa naravno, kada je više nego jasno da su osnovni interesi Srbije suprotni interesima naših komšija. To ne znači da ne možemo da živimo u miru jedni pored drugih, već znači da ne možemo da živimo tako što će oni stalno da nas omalovažavaju, ucenjuju, pogrdno govore o nama, okrivljuju za sva zla ovog sveta i usput, ispod oka gledaju kako da nam štrpnu malo teritorije.
A SAD i NATO? Pa i malom detetu je valjda jasno da su njihovi interesi na Balkanu dijametralno suprotni našima. Štaviše, zadovoljavanje njihovih interesa moglo bi da dovede do potpunog sloma Srbije kao države i nacije.
Čemu onda strah? Šta raditi, slegati ramenima i mirno posmatrati kako nam rasturaju državu i društvo i uz to nam dodeljuju ulogu dežurnog krivca i naroda-parije, prema kome su svi postupci dozvoljeni? Biti dobar i poslušan i nadati se da nas neće dirati?
Teško bi bilo živeti u nemirnom okruženju, biti večito na oprezu, raditi od jutra do sutra, izgrađivati i bogatiti svoju državu, služiti vojsku tri godine (žene 21 mesec) itd? Kako da zaboravimo na blejačenje po tržnim centrima, kafićima i splavovima, da preskočimo po neko leto u Grčkoj itd?
Da, pa? Sloboda i mir nemaju svoju cenu, profesore, kako sloboda i mir jednog pojedinca, tako i države. Za to treba ponekad biti spreman i na najveća odricanja.
Preporuke:
0
0
5
sreda, 12 maj 2010 13:18
Kenpači
Okupacija traje od 1903 kada je ubijeno više hiljada najuglednijih Srba(nešto kao idejni '6.oktobar')
Preporuke:
0
0
6
sreda, 12 maj 2010 18:13
Vladimir NS
Bila je Srbija i ranije pod okupacijom ali to nije trajalo večno pa neće ni OVI danas doveka. NEKI su već zaslužili i mesto u istoriji pa će tako i odgovarati za veleizdaju i saradnju sa okupatorom. Mogu ONI da to zovu kako hoće ali je to ipak na kraju veleizdaja i saradnja sa okupatorom.
Preporuke:
0
0
7
sreda, 12 maj 2010 18:52
@Vladimir NS, a od thinking maize-a
Poštovani Vladimire, interesantno je i istorijska je ironija što će u ovom istorijskom trenutku, u srpskom narodu izdajnicima biti proglašeni (a po svim objektivnim kriterijumima!) neposredni potomci ili sledbenici istih onih koji su 1944-1945 g. određivali šta je patriotizam i koje izdajnik, a ko patriota! Da li su oni, a da upotrebim komunistički rečnik, "mangupi u našim redovima" ili nešto drugo, svejedno je! Važno je da je npr. Živorad Kovačević bio gradonačelnik Beograda u Titovo vreme, Latinka Perović visoki komunistički rukovodilac Srbije početkom 70-tih godina prošlog veka... Sada isti ti ljudi ili njihovi neposredni potomci su glavne perjanice Zapadnog globalizma, a na štetu sopstvenog naroda! Tih primeraka ima još mnogo! Uzgred, ti isti ljudi, "patriote" od 1944-1945 g., mnoge ljude, koji su ovim ili onim putem na neki način bili povezani sa Nemcima ili morali da ih snose, a nisu bili direktno inkrporirani u Nedićevu vlast, su treetirali, kao (citiram!) "objektivne izdajnike"! Tako je npr. najpoznatija tadašnja srpska glumica Žanka Stokić tretirana kao izdajnik, iako je samo zasmejavala svoj narod u tim preteškim vremenima! Dalje, vladika Nikolaj Velimirović, koji je od Nemaca bio i uhapšen i (sa tadanjim srpskim patrijarhom gavrilom Dožićem!) bio interniran u koncentracioni logor Dahauu u Nemačkoj, isto je bio tretiran i osuđen kao izdajnik, samo zato što se politički suprostavljao komunistima! I u ova vremena vidimo kako treba da se "srpska crkva reformiše" i "odrekne takvih likova kao što je Nikolaj Velimirović", kao što to bobonjaju "veliki stručnjak za pitanja vere" Mirko Đorđević i njegovi epigoni Đorđevići-uveoci! Što no bi naš narod rekao
"POPU TREBA REĆI POP, A BOBU BOB!" Samo tako ćemo napred!
Preporuke:
0
0
8
sreda, 12 maj 2010 20:29
Teodor
Ne spadam u one koji se uzdaju u vojna savezništva i vojsku. Više nego tragično iskustvo iz prošlog veka je trebalo bar nečem da nas nauči: ovaj narod će imati budućnost samo ako shvati da je jedina stvarna pobeda ona koja se ostvari slogom i rađanjem a ne ratovima i smrću. Koliko znam, rađati se možemo i bez saveznika - čak je i bolje bez njih, jer ćemo tako bar znati da su deca naša.
Preporuke:
0
0
9
sreda, 12 maj 2010 21:14
PETI ELEMENT
Nakon prihvatanja EULEKS-a, svako članstvo, pa čak i bezuslovno, bezalternativno, nekada diskretno, nekada indiskretno a u svakom slučaju osmišljeno plediranje za isto (NATO, EU) predstavlja eksplicitno priznanje TZV. Nezavisne države Kosmet.
Zamislimo samo svoje PLAĆENE VOJNIKE (jer redovnu srpsku vojsku nemamo) u misiji na sopstvenoj teritoriji pod mandatom NATO!?
Preporuke:
0
0
10
sreda, 12 maj 2010 22:30
Simić Manojlo
Nisu nama naši zapadni Saveznici nikad pomogli .
Kako bilježi Andrić , kad je Prota Mateja Nenadović
odlazio u Austriju ( Zemun ),da moli za pomoć u barutu , nisu mu dali .I dozvolili su da 1.oslobodilački ustanak u Evropi , bude u krvi ugušen .
Nisu nam pomogli ni 1876. kada je Hercegovački ustanak , u kojem je učestvovao i Petar 1.Karađorđević , poslednji prije pada Otomanskog
Carstva ,posijao klicu slobode u Bosni .
Na Berlinskom Kongresu 1878 . nakon konačnog i
definitivnog poraza Otomanske Imperije od Rusije ,po diktatu britanskog predstavnika Benđamina D'Izraelija ,sve njene istočne provincije
(Sirija , Liban , Palestina , Egipat itd)došle su
pod upravu V.Britanije , a najzapadnija , Bosna ,
pod upravu A-U . To je valjda prvi mirovni Ugovor ,
u kojem sile koje nisu učestvovale u ratu (Rusije i
Turske), dobiju na upravljanje provincije poražene
strane .
Nisu nam pomogli ni 1914. i kasnije u toku 1.sv.rata, sve dok Rusija nije zaprijetila separatnim mirom sa Njemačkom(A-U).
U 2.sv.ratu u kojem , kako kaže Čerčil u zbirci
svojih govora od 1905-1945. u britanskom Parlamentu
Princ Pavle nije pristajao da bude upotrebljen ,
naslućujući katastrofu svog Naroda. Pametni Pavle.
Saveznici su na kraju podržali snage, koje su
izrazile spremnost da čitav jedan Narod , srpski,
podmetnu kao zalog za " bolju budućnost ".
A o njihovim postupcima prilikom raspada Jugoslavije
nastale na žrtvi srpskog Naroda , a u miru održavane na njegovim stalnim optužbama , šta god
da se kaže , premalo je .
Vjerovati da je sada nešto drugačije , pa da NATO
nama sada dobro misli , naivno je , ako već nije
i sasvim glupo .
Ove naše današnje Vlasti ,podržavane ovom drugosrbijanskom " intelektualnom " bulumentom ,
najgore su što smo ikad u istoriji imali .
Jedina enigma o njihovom profilu je : je li im veće
neznanje , ili su im užasnije namjere ?
Preporuke:
0
0
11
četvrtak, 13 maj 2010 09:51
Milorad
Mnogi te punoglavce na vlasti nazivaju elitom. Ti likovi nisu ni prošli pored elite. Jednostavno plivaju sa drugim punoglavcima. A srbi za te i takve punoglavce imaju savršen naziv. Peta kolona. To su sve punoglavci petokolonaši. Kojima je do NATO pakta stalo kao do lanjskog snega. To bre samo gleda da se nagrabi i nakrade dok može. Do sledećeg izbornog ciklusa. Kada na vlast dolaze drugi punoglavci koji nastavljaju da grabe i otimaju. Misle punoglavci da će kada se dovoljno nagrabe i nakradu da postanu žabe. Da bi od žaba postajali prinčevi i princeze. Smešni punoglavci koji veruju u bajke. Treba bre te punoglavce malo cimnuti u realnost i isušiti im te bare u kojima se legu.
Preporuke:
0
0
12
četvrtak, 13 maj 2010 11:30
Mislilac
@thinking maize
Nisu samo Latinka Perovic i ostatak NVO sektora naslednici komunista, deca ove ideologije su i mnogi koji vaze za "patriote". Mihajlo Markovic i Antonije Isakovic su okoreli komunisti jos iz perioda pre Drugog svetskog rata, a SANU i Udruzenje knjizevnika Srbije bili su, a velikim delom su i sada institucije gde ima mnogo ljudi njihovog ideoloskog kova. Ima i mnogo njih koji su deklarativno veliki antikomunisti a u sustini razmisljaju na talasnoj duzini komunista. Tako da imamo antikomuniste koji podrzavaju svaki komunisticki rezim, od Havane do Pjongjanga. Antikomuniste koji su veci antizapadnjaci i antiglobalisti od samih komunista. Antikomuniste koji Rusiju gledaju kao sto su nekada clanovi KPJ gledali SSSR. I antikomuniste, postovaoce Ravnogorskog pokreta, koji su na svaki moguci nacin gledali da lice na cetnike iz partizanskih filmova. Prepoznajete li tu nekoga?
Preporuke:
0
0
13
četvrtak, 13 maj 2010 15:57
@Misliocu, a od thinking maize-a
Poštovani g-dine, prijatno ste me iznenadili kada ste onako reagovali na prikaz knjige o diplomati carske Rusije, a u Srbije pre i na početku 1-og Svetskog Rata. Znači da razlikujete Ruse i Sovjete, što nije loše! Koliko vidim ovi postsovjetski Rusi takođe Vam nisu po volji, ali niko nije savršen. Ni ti novi Rusi, ni ja ni Vi... Ovde se radi o nečem drugom, GDE SE IZGUBILO ONO GRAĐANSKO KOD SRBA, a što gomila nas ovde na NSPM-u pokušava da dokuči. Kao i to da se razotkriju bivši komsalonci (najprecizniji termin, kojim je srpski narod opisao taj psihološki soj, ajde da kažemo, ljudi), a sadašnji "drugosrbijanci", "građanisti" i "evropejci". Navedoste još par imena, a neki iz te "branše" javljali su se i ovde, na ovom forumu. Neki su šatro antikomunisti, a neki kao komunisti. Ono što ih bitno odlikuje jeste NETOLERANCIJA! Ostalo su samo "finese"! Sa nekim od njih možete da pričate, a drugi su pravi "spin-doktori"! Uzgred, prvobitno je u delu moje reakcije bilo navedeno ime jednog od "tijeh", ali je administrator NSPM-a našao da shodno da taj deo ukloni... Šta ćete, pravila! Ako ćemo se držati Sokrata, moramo da ih poštujemo (mislim pravila!), inače ćemo izdati zajednicu, a time i nas same! Što otvara još jednu distinkciju između nas, raznorodnih, ali pristojnih ljudi, koji vole svoju zemlju i narod i NjIH, KOMSALONACA, "GRAĐANISTA", "DRUGOSRBIJANACA", "EU-ROPEJACA" i inih FANATIKA DREVNE VEŠTINE PRELETAŠTVA I VARANjA! Toliko i ostajte mi u zdravlju!
Preporuke:
0
0
14
petak, 14 maj 2010 00:01
Mislilac
@thinking maize
Ja kao Srbin sam svestan da je Nikolaj Romanov zaduzio nasu zemlju, moze se cak reci i da ju je spasao. Nemam nikakav problem da to kazem. I naravno da razlikujem njega od Staljina koji je jedan od najzasluznijih za antisrpsku politiku KPJ. Medjutim kada iz mene progovori ono ukrajinsko tada postajem ostriji prema Rusima jer su oni prema Ukrajincima bili surovi i za vreme carstva i u doba komunizma. A i danas Ukrajina od njih ne moze da dise.
Sto sto se tice rusko-srpskih odnosa danas, mogu samo reci da sam izuzetno sumnjicav, sve mi se cini da Putin danas prema Srbima vodi onakvu politiku kakvu je nekada vodio Cercil.
A sto se tice komunizma i njegovih pogubnih uticaja na Srbe danas, ja mislim da je to najbolje objasnio Milan St Protic u svojoj knjizi "Izneverena revolucija".
Preporuke:
0
0
15
petak, 14 maj 2010 08:03
@Misliocu, a od thinking maize-a
Poštovani g-dine, jednom davno, rekao sam Vam da su Rusi, jedini od slovenskih naroda i jedini od pravoslavnih naroda, zasnovali imperiju u moderno doba (posle 17-og veka). A imperija, to Vam nije sam skup i/ili zajednica mnogo naroda, to Vam je, pa..., ajde da kažem, UTERIVANjE U TOR mnogo naroda! A za uterivanje u tor treba sila, što je KARAKTERISTIKA SVIH IMPERIJA, ne samo rusko/sovjetske/postsovjetske imperije. Definiciju ove imperije dajem u ovom obliku, jer sve (ruska, sovjetska, postsovjetska) ih smatram suštinski istom imperijom. Sami Rusi veoma diskutovali o prirodi svoje države i imali su brojne unutrašnje sukobe oko toga, počevši od Ivana Groznog, protopopa Avakuma i mnogih drugih. A što se tiče Srba i Rusa, nema bolje definicije tog odnosa nego one koju je dao Nikola Pašić (koji je uz sve svoje mane ipak bio DRŽAVNIK!): "Odnos Srbije prema Rusiji je kao odnos ozeblog prema blagotvornoj vatri. Ako se suviše približite oprljićete se, a ako budete daleko, ozepšćete još više" (navedeno po sećanju)! Mislim da je tim sve rečeno! Svako dobro!
Preporuke:
0
0
16
petak, 14 maj 2010 08:17
Srboljub Savic
Nemacka 41-45 nije napala SAD niti je ugrozavala njene interese (bar ne iole znacajno).
Potapanje trgovackih brodova u Atlantiku bilo je
u interesu SAD(tgovine) jer je teret, namenjen
Belikoj Britaniji, prodavan, standardno-FOB, pa
potopljena roba kupovana ponovo (kao i brodski prevoz). NATO je osnovan za "odbranu" Evrope (sa
Nemackom, vrlo brzo) od SSSR-a, iako nije ni mogao biti pretnja.
NATO je namenjen maskiranju americkih agresija
(ratova) i pravnoj zastiti SAD. [Sve zemlje koje
je napao NATO ne mogu tuziti ovu pravno, "mutnu"
organizaciju. Odgovornost (materijalna) prema
ranjenim i poginulim vojnicima i oficirima ostaje
drzavama, koje su ih poslale i njihovom zakonodavstvu (opet mutnom)]
Kako je cilj NATO, vojna podrska anglo-saksonkim
aspiracijama na bogatstva Rusije (Sibira), to
treba da nam je jasno delovanje u Srbiji (bombardovanje i odvajanje KiM), Kuvajtu, Iraku, Avganisatnu (sutra Iranu)i "igra" Izrael-Palestina.
NATO nam je uputio poziv, ne toliko zbog znacajnih
vojnih snaga koje ocekuje od nas, vec zbog odvajanja od Rusije.
Ulaskom u NATO, postajemo saveznici u svim ratovima SAD, odbrana postaje agresija a Rusi,
(kao Irak, Avganistan, Iran, ...)neprijatelj.
Kao clanica NATO, postajemo laka meta, za sve vrste
osvete, znacajna po polozaju u Evropi.
Saveznistvo u oba svetska nije moglo biti drukcije,
sto ne znaci da nas saveznici nisu iskoristili
(ginuli) za svoje interese. Iskoriscen je i veliki
SSSR (dali 50% zrtava, podelili "slavu" na "ravne
casti", a reparacije i otsetu, dobili nisu). SSSR
takodje, nije imao bolje resenje, kad su Nemci
dosli do Moskve.
Problem Srbije danas-u miru, je resenost vladajuce
strukture da izvrsi zadatak (kao izglasavanje
"deklaracije"-prihvacenog i neoborivog dokumenta
drzave Srbije)-prihvatanje (Skupstina Srbije)
poziva za prijem u NATO.
Kako ova struktura uziva "podrsku" spolja (ali ne
Rusije), ona ima zadatak da se odrzi po svaku cenu.
Oni moraju da eliminisu svaku kritiku.
S. Savic
Preporuke:
0
0
17
petak, 14 maj 2010 14:09
Mislilac
@thinking maize
Slozicete se ipak da oni koji su uterani u tor ne mogu da vole one koji ih uteruju. A narocito ako se na njih gleda kao na ono cemu je inace mesto u toru...
Sto se tice lidera starih radikala mogu reci da cenim starog a prezirem mladog Pasica. To je i logicno jer ja ovakav kakav sam ne mogu da imam preterano obzira za vodju stranke seljacke levice koji se zalaze za okretanje ka zemlji koja je do pre koju godinu zelela Srbiji da "daruje" poveceg suseda. Simpaticniji su mi liberali, a narocito naprednjaci tog perioda. Medjutim, stariji Pasic je vremenom postao konzervativac i ucinio dosta za nas narod, izmedju ostalog i to da mojim srpskim precima glavni grad vise ne bude Bec vec Beograd.
Ono sto hocu da kazem je da ne postoji vecna definicija srpsko-ruskih odnosa, Srbija se menja, Rusija se menja, i ono najbitnije, SVET SE MENJA!
Preporuke:
0
0
18
subota, 15 maj 2010 00:20
aleksandar
Za uvaženog Mislioca, koji zaista povremeno ume da bljesne.
Dragi naš ukrajinski prijatelju,da se nadovežem na Vašu misao.
Svet se možda menja, možda će se još i više promeniti, ali konstante ostaju, bez izgleda da će se u doglednoj budućnosti makar malo izmeniti.
Našim neprijateljima iz susedstva svesrdnu podršku iz svojih geostrateških interesa će nastaviti da pružaju SAD (koje znate da sa pravom ponekad nazivam onim fantastičnim Homeinijevskim izrazom koji im toliko odgovara), Podli Albion i velika Nemačka.
Sa druge strane jedina sila od koje Srbi mogu da očekuju kakvu takvu podršku, i koja nas neće ubijati i "denacifikovati, dekontaminirati", ostaje Rusija.
Možemo da uđemo u odvratni Nato, možemo da samoproglasimo prisajedinjenje SAD i dodamo zvezdicu na onu njihovu da ne kažem kakvu zastavu, možemo da nosimo štafetu Obami, možemo da dubimo na glavi, ništa nam ne vredi, zapadne sile svoju politiku na Balkanu neće promeniti u doglednom periodu. A ta politika je što slabija i rascepkanija Srbija sa jedne strane, i što jači muslimanski i albanski faktor sa druge strane. Ovo je konstanta bez obzira da li je na vlasti Sloba, Đinđić, Koštunica ili Tadić. Muslimani i Albanci su njihov "kec iz rukava" ovde.
Preporuke:
0
0
19
subota, 15 maj 2010 02:33
Mislilac
@aleksandar
Od toga sto ste rekli tacno je samo da ce Albanci, Muslimani i Montenegrini (Hrvati su pod znakom pitanja) Srbiju uvek videti kao bioloskog neprijatelja. Stav velikih sila prema nama i njima se menjao i menjace se. Setite se samo da smo Banat dobili zahvaljujuci predsedniku Vilsonu. O srpsko-francuskim odnosima sam napisao dosta u tekstu o ruskom diplomati. Sto se tice Nemacke njena politika prema Srbiji zavisi od vise faktora, izmedju ostalog i od nemacko-ruskih odnosa, a oni su se vise puta menjali. A i Rusi su dosta puta menjali politiku prema nama, u XIX veku su nam nakon Hatiserifa iz 1833. uglavnom bili nenaklonjeni pa su se odnosi sa njima popravili nakon Majskog prevrata (mada je poslednji Obrenovic u svom lutanju neko vreme trazio saveznika i u njima). Mogao bih napisati jos dosta o tome kad nam je koja velika sila pomogla a kad odmogla ali nije stvar u tome, sve sto hocu da kazem je da se stvari menjaju. Medjutim ono sto mene brini je to sto danas Srbija nema prijatelja ni u jednoj velikoj sili, a nemamo ni elitu koja bi to mogla bitnije da popravi. Sada plovimo nesigurnim vodama i gledamo kako nas drugi prestizu, ostaje nam samo da se nadamo novim ljudima i novoj istorijskoj sansi...
Preporuke:
0
0
20
ponedeljak, 17 maj 2010 09:48
@Misliocu, a od thinking maize-a, "glede" Pašića i Rusa
Što se tiče "mladog" i "starog" Pašića, treba se setiti izreke koja se pripisuje Vinstonu Čerčilu: "Ako čovek u mladosti nije bio komunista ili bar radikal (iz Čerčilovog vremena!), nije ni proživeo mladost! A ako u starosti nije postao konzervativac, onda taj čovek nema razuma!" Toliko! Što se tiče Srba i Rusa, jasno je ko dan da je ruski interes na Balkanu vezan za posedovanje, kontrolu ili bar nesmetano korišćenje Bosfora, Dardanela i Carigrada sa basenom Mramornog mora! Što znači DOOOBRE ODNOSE SA Turskom, a ako ima "frke", oslanjanje na Bugarsku, uz direktan udar na Tursku, tj. na te njene predele! I to nije od juče! Počev od ruskih opsada romejskog/vizantijskog Konstantinopolisa 860-te, 907-me, 1041-ve (ili tako nekako), Svjatoslavljevog pohoda i zauzimanja Bugarske 970-tih godina, pa intervencije u Bugarskoj, 1200-tih, neposredno pred pad Carigrada pod Latine... Pa, udaja Sofije, bratanice poslednjeg vizantijskog cara, za Ivana 3-ćeg; pa intervencije austrijskih agenata kod Ivana 4-tog Groznog, pa doba Petra Velikog i zauzimanje Azova i na kraju Katarinina epoha, sa knezom Potemkinom Taurijskim. To govori o okrenutosti Rusije basenu Crnog mora i logično, posedovanju, kontroli ili nesmetanom korišćenju Bosfora, Dardanela i Carigrada, kao osnovnim ciljem ruske politike na jugu! Rusija nije zainteresovana za dunavsku dolinu (sem vlaškog dela!), moravsko-vardarsku dolinu i izlaze na Jadran preko srpskih zemalja. Uprkos deklarativnoj (često, ali ne i uvek, i stvarnoj!) podršci Srbima, RUSIJA NIJE SUŠTINSKI ZAINTERESOVANA ZA SRPSKE ZEMLjE, pa time Srbija nije ruski partner od prioriteta! To je sreća za Srbe (što nije sreća i za Rumune, Bugare i Turke!), da budu u toj udobnoj poziciji spram Rusije, ali zato ta GEOSTRATEŠKA ČINjENICA podrazumeva da Rusi BAŠ NEĆE ZALEĆI ZA SRBE DO KRAJA! Geostrateške činjenice su krute, pa je time Pašić u pravu! Jedini srpski problemi sada su njen "zapadni stub", kao i to šta Srbi hoće! Dragi Mislioče!
.jpg)
jedna vest o našem odnosu prema sebi samima i prema onima od kojih stalno očekujemo neku blanko podršku. Sa ovakvim brljotinama ne da nećemo imati Rusiju za saveznika, nego se plašim da ćemo završiti kao Ukrajina za vreme Juščenka. To je sad toliko očigledno da nije potrebna neka velika mudrost. Zaista će nas ova vlast potpuno izobličiti kao narod. Kad postanemo narod bez svog kulturnog identiteta (na dobrom smo putu) onda smo niko. Veru su već počeli da nam otimaju- još nam je to samo bilo ostalo. Ja se nadam da Rusija kao velika zemlja oseća veliku odgovornost i prema nama malima, pa nas neće napustiti mimo "naše" volje.
Odličan tekst sa još boljim zaključkom. Ali ko sve to da približi ovom jadnom narodu i ovoj tzv. intelektualnoj eliti čiji pogled ne dobacuje dalje od Slavije.
Radi upoređenja, upravo nam je odbrana od agresije 1999.godine gde smo praktično nastupali bez saveznika (ne svojom krivicom) potvrdila teze koje autor zastupa. I to u uslovima dugogodišnjih iscrpljujućih sankcija, prethodne "pripreme terena" u vidu razbijanja SFRJ i ratova koji su se vodili posebno u Hrvatskoj i Bosni, i bez konkretne pomoći Jeljcinove Rusije iako je bila obećana.
Izdržali smo 78 dana, iako je to bilo daleko više ako računamo 1998.godinu. Mogli smo u takvim uslovima da izdržimo bar još tri puta toliko.
Zašto? Pa zato što je stvoreno minimalno jedinstvo i sloga u narodu, zato što smo imali skoro do savršenstva izgrađen sistem odbrane države u ratu, jaku Vojsku iako tehnološki inferiornu, sa snažnim moralom baziranom na tradicijama srpskog naroda, sa velikim brojnim stanjem, sa skoro idealnim operativnim razvojem i mnogo toga još. I na kraju, imali smo "sopstvene" privredne resurse, kakve takve, ali naše, koji mogu snabdevati i narod i vojsku u dugotrajnom i iscrpljujućem ratu.
Zato i nije čudo da su nas Rusi odmah nakon dolaska Putina na vlast itekako ispoštovali i obnovili pre svega vojnu saradnju sa nama. Sa tendecijama koje su obećavale da ostanemo nezavisni i da sačuvamo Kosovo i Metohiju, kao i Repbliku Srpsku.
Ali, onda se desio peti oktobar i NATO nas je pobedio onako kako smo se najmanje nadali. Od tada praktično traje okupacija, primerena 21.veku.
Da zaključim, iskreni saveznici sami dolaze onda kada se uvere u rešenost jednog naroda i države da vodi principijelnu politiku i ne odstupa od nacionalnih interesa, tradicija i istorijskih tekovina.
Podsjećam na Titinu smiješnu izjavu negdje početkom 60-ih godina, "da Jugoslavija mora da održava privredne odnose sa zemljama trećeg svijeta, pa makar to bilo na štetu Jugoslavije. Ma šta god da je Titu ponukalo da jednu takvu istinsku ili prividnu besmislicu izvali, Titini motivi bili su zasigurno dsaleko plemenitiji od antisrpskih nacionalnih interesa tog možda tankog, ali zato daleko moćnijeg uticaja u društv u društvu Srbije jer se u potpunosti podudara sa vladajućim strukturama u Beogradu i dalje, za što odgovornost leži pre svega u plitkoumnom dijelu srpsko srbijanskog biračkog tijela i ostalog nesrpskog biračkog korpusa, za koji se kladim da jedva koji za vrijeme izbora na saveznom nivou ostane kod kuće pored televizora kao njemi posmatrač. Jer ti ljudi, za razliku od onog srpskog plitkoumnog dijela, znaju da su njihovi i interesi njihovih matićnih država u onoj zajednici, gdje se već nalaze njihove matice. A kontakte sa maticom ne može da kompenzuje nikakav slobodni vizni režim u jednoj mjeri kao jedna omeđena zajednica kojo te manjine u Srbiji i njihove matice već pripadaju. Što, doduše, ne mora ni izdaleka da se podudara na nacionalnim interesima Srbije kao države.
Bliski istok: Izrael, okružen neprijateljima, ali uz pomoć SAD (svake vrste) istrajava
Balkan: Srbija, okružena neprijateljima, ali uz pomoć Rusije (svake vrste) istrajava
Kako vam se to čini profesore? Srbija bi bila u nezgodnom položaju? Pa naravno, kada je više nego jasno da su osnovni interesi Srbije suprotni interesima naših komšija. To ne znači da ne možemo da živimo u miru jedni pored drugih, već znači da ne možemo da živimo tako što će oni stalno da nas omalovažavaju, ucenjuju, pogrdno govore o nama, okrivljuju za sva zla ovog sveta i usput, ispod oka gledaju kako da nam štrpnu malo teritorije.
A SAD i NATO? Pa i malom detetu je valjda jasno da su njihovi interesi na Balkanu dijametralno suprotni našima. Štaviše, zadovoljavanje njihovih interesa moglo bi da dovede do potpunog sloma Srbije kao države i nacije.
Čemu onda strah? Šta raditi, slegati ramenima i mirno posmatrati kako nam rasturaju državu i društvo i uz to nam dodeljuju ulogu dežurnog krivca i naroda-parije, prema kome su svi postupci dozvoljeni? Biti dobar i poslušan i nadati se da nas neće dirati?
Teško bi bilo živeti u nemirnom okruženju, biti večito na oprezu, raditi od jutra do sutra, izgrađivati i bogatiti svoju državu, služiti vojsku tri godine (žene 21 mesec) itd? Kako da zaboravimo na blejačenje po tržnim centrima, kafićima i splavovima, da preskočimo po neko leto u Grčkoj itd?
Da, pa? Sloboda i mir nemaju svoju cenu, profesore, kako sloboda i mir jednog pojedinca, tako i države. Za to treba ponekad biti spreman i na najveća odricanja.
"POPU TREBA REĆI POP, A BOBU BOB!" Samo tako ćemo napred!
Zamislimo samo svoje PLAĆENE VOJNIKE (jer redovnu srpsku vojsku nemamo) u misiji na sopstvenoj teritoriji pod mandatom NATO!?
Kako bilježi Andrić , kad je Prota Mateja Nenadović
odlazio u Austriju ( Zemun ),da moli za pomoć u barutu , nisu mu dali .I dozvolili su da 1.oslobodilački ustanak u Evropi , bude u krvi ugušen .
Nisu nam pomogli ni 1876. kada je Hercegovački ustanak , u kojem je učestvovao i Petar 1.Karađorđević , poslednji prije pada Otomanskog
Carstva ,posijao klicu slobode u Bosni .
Na Berlinskom Kongresu 1878 . nakon konačnog i
definitivnog poraza Otomanske Imperije od Rusije ,po diktatu britanskog predstavnika Benđamina D'Izraelija ,sve njene istočne provincije
(Sirija , Liban , Palestina , Egipat itd)došle su
pod upravu V.Britanije , a najzapadnija , Bosna ,
pod upravu A-U . To je valjda prvi mirovni Ugovor ,
u kojem sile koje nisu učestvovale u ratu (Rusije i
Turske), dobiju na upravljanje provincije poražene
strane .
Nisu nam pomogli ni 1914. i kasnije u toku 1.sv.rata, sve dok Rusija nije zaprijetila separatnim mirom sa Njemačkom(A-U).
U 2.sv.ratu u kojem , kako kaže Čerčil u zbirci
svojih govora od 1905-1945. u britanskom Parlamentu
Princ Pavle nije pristajao da bude upotrebljen ,
naslućujući katastrofu svog Naroda. Pametni Pavle.
Saveznici su na kraju podržali snage, koje su
izrazile spremnost da čitav jedan Narod , srpski,
podmetnu kao zalog za " bolju budućnost ".
A o njihovim postupcima prilikom raspada Jugoslavije
nastale na žrtvi srpskog Naroda , a u miru održavane na njegovim stalnim optužbama , šta god
da se kaže , premalo je .
Vjerovati da je sada nešto drugačije , pa da NATO
nama sada dobro misli , naivno je , ako već nije
i sasvim glupo .
Ove naše današnje Vlasti ,podržavane ovom drugosrbijanskom " intelektualnom " bulumentom ,
najgore su što smo ikad u istoriji imali .
Jedina enigma o njihovom profilu je : je li im veće
neznanje , ili su im užasnije namjere ?
Nisu samo Latinka Perovic i ostatak NVO sektora naslednici komunista, deca ove ideologije su i mnogi koji vaze za "patriote". Mihajlo Markovic i Antonije Isakovic su okoreli komunisti jos iz perioda pre Drugog svetskog rata, a SANU i Udruzenje knjizevnika Srbije bili su, a velikim delom su i sada institucije gde ima mnogo ljudi njihovog ideoloskog kova. Ima i mnogo njih koji su deklarativno veliki antikomunisti a u sustini razmisljaju na talasnoj duzini komunista. Tako da imamo antikomuniste koji podrzavaju svaki komunisticki rezim, od Havane do Pjongjanga. Antikomuniste koji su veci antizapadnjaci i antiglobalisti od samih komunista. Antikomuniste koji Rusiju gledaju kao sto su nekada clanovi KPJ gledali SSSR. I antikomuniste, postovaoce Ravnogorskog pokreta, koji su na svaki moguci nacin gledali da lice na cetnike iz partizanskih filmova. Prepoznajete li tu nekoga?
Ja kao Srbin sam svestan da je Nikolaj Romanov zaduzio nasu zemlju, moze se cak reci i da ju je spasao. Nemam nikakav problem da to kazem. I naravno da razlikujem njega od Staljina koji je jedan od najzasluznijih za antisrpsku politiku KPJ. Medjutim kada iz mene progovori ono ukrajinsko tada postajem ostriji prema Rusima jer su oni prema Ukrajincima bili surovi i za vreme carstva i u doba komunizma. A i danas Ukrajina od njih ne moze da dise.
Sto sto se tice rusko-srpskih odnosa danas, mogu samo reci da sam izuzetno sumnjicav, sve mi se cini da Putin danas prema Srbima vodi onakvu politiku kakvu je nekada vodio Cercil.
A sto se tice komunizma i njegovih pogubnih uticaja na Srbe danas, ja mislim da je to najbolje objasnio Milan St Protic u svojoj knjizi "Izneverena revolucija".
Potapanje trgovackih brodova u Atlantiku bilo je
u interesu SAD(tgovine) jer je teret, namenjen
Belikoj Britaniji, prodavan, standardno-FOB, pa
potopljena roba kupovana ponovo (kao i brodski prevoz). NATO je osnovan za "odbranu" Evrope (sa
Nemackom, vrlo brzo) od SSSR-a, iako nije ni mogao biti pretnja.
NATO je namenjen maskiranju americkih agresija
(ratova) i pravnoj zastiti SAD. [Sve zemlje koje
je napao NATO ne mogu tuziti ovu pravno, "mutnu"
organizaciju. Odgovornost (materijalna) prema
ranjenim i poginulim vojnicima i oficirima ostaje
drzavama, koje su ih poslale i njihovom zakonodavstvu (opet mutnom)]
Kako je cilj NATO, vojna podrska anglo-saksonkim
aspiracijama na bogatstva Rusije (Sibira), to
treba da nam je jasno delovanje u Srbiji (bombardovanje i odvajanje KiM), Kuvajtu, Iraku, Avganisatnu (sutra Iranu)i "igra" Izrael-Palestina.
NATO nam je uputio poziv, ne toliko zbog znacajnih
vojnih snaga koje ocekuje od nas, vec zbog odvajanja od Rusije.
Ulaskom u NATO, postajemo saveznici u svim ratovima SAD, odbrana postaje agresija a Rusi,
(kao Irak, Avganistan, Iran, ...)neprijatelj.
Kao clanica NATO, postajemo laka meta, za sve vrste
osvete, znacajna po polozaju u Evropi.
Saveznistvo u oba svetska nije moglo biti drukcije,
sto ne znaci da nas saveznici nisu iskoristili
(ginuli) za svoje interese. Iskoriscen je i veliki
SSSR (dali 50% zrtava, podelili "slavu" na "ravne
casti", a reparacije i otsetu, dobili nisu). SSSR
takodje, nije imao bolje resenje, kad su Nemci
dosli do Moskve.
Problem Srbije danas-u miru, je resenost vladajuce
strukture da izvrsi zadatak (kao izglasavanje
"deklaracije"-prihvacenog i neoborivog dokumenta
drzave Srbije)-prihvatanje (Skupstina Srbije)
poziva za prijem u NATO.
Kako ova struktura uziva "podrsku" spolja (ali ne
Rusije), ona ima zadatak da se odrzi po svaku cenu.
Oni moraju da eliminisu svaku kritiku.
S. Savic
Slozicete se ipak da oni koji su uterani u tor ne mogu da vole one koji ih uteruju. A narocito ako se na njih gleda kao na ono cemu je inace mesto u toru...
Sto se tice lidera starih radikala mogu reci da cenim starog a prezirem mladog Pasica. To je i logicno jer ja ovakav kakav sam ne mogu da imam preterano obzira za vodju stranke seljacke levice koji se zalaze za okretanje ka zemlji koja je do pre koju godinu zelela Srbiji da "daruje" poveceg suseda. Simpaticniji su mi liberali, a narocito naprednjaci tog perioda. Medjutim, stariji Pasic je vremenom postao konzervativac i ucinio dosta za nas narod, izmedju ostalog i to da mojim srpskim precima glavni grad vise ne bude Bec vec Beograd.
Ono sto hocu da kazem je da ne postoji vecna definicija srpsko-ruskih odnosa, Srbija se menja, Rusija se menja, i ono najbitnije, SVET SE MENJA!
Dragi naš ukrajinski prijatelju,da se nadovežem na Vašu misao.
Svet se možda menja, možda će se još i više promeniti, ali konstante ostaju, bez izgleda da će se u doglednoj budućnosti makar malo izmeniti.
Našim neprijateljima iz susedstva svesrdnu podršku iz svojih geostrateških interesa će nastaviti da pružaju SAD (koje znate da sa pravom ponekad nazivam onim fantastičnim Homeinijevskim izrazom koji im toliko odgovara), Podli Albion i velika Nemačka.
Sa druge strane jedina sila od koje Srbi mogu da očekuju kakvu takvu podršku, i koja nas neće ubijati i "denacifikovati, dekontaminirati", ostaje Rusija.
Možemo da uđemo u odvratni Nato, možemo da samoproglasimo prisajedinjenje SAD i dodamo zvezdicu na onu njihovu da ne kažem kakvu zastavu, možemo da nosimo štafetu Obami, možemo da dubimo na glavi, ništa nam ne vredi, zapadne sile svoju politiku na Balkanu neće promeniti u doglednom periodu. A ta politika je što slabija i rascepkanija Srbija sa jedne strane, i što jači muslimanski i albanski faktor sa druge strane. Ovo je konstanta bez obzira da li je na vlasti Sloba, Đinđić, Koštunica ili Tadić. Muslimani i Albanci su njihov "kec iz rukava" ovde.
Od toga sto ste rekli tacno je samo da ce Albanci, Muslimani i Montenegrini (Hrvati su pod znakom pitanja) Srbiju uvek videti kao bioloskog neprijatelja. Stav velikih sila prema nama i njima se menjao i menjace se. Setite se samo da smo Banat dobili zahvaljujuci predsedniku Vilsonu. O srpsko-francuskim odnosima sam napisao dosta u tekstu o ruskom diplomati. Sto se tice Nemacke njena politika prema Srbiji zavisi od vise faktora, izmedju ostalog i od nemacko-ruskih odnosa, a oni su se vise puta menjali. A i Rusi su dosta puta menjali politiku prema nama, u XIX veku su nam nakon Hatiserifa iz 1833. uglavnom bili nenaklonjeni pa su se odnosi sa njima popravili nakon Majskog prevrata (mada je poslednji Obrenovic u svom lutanju neko vreme trazio saveznika i u njima). Mogao bih napisati jos dosta o tome kad nam je koja velika sila pomogla a kad odmogla ali nije stvar u tome, sve sto hocu da kazem je da se stvari menjaju. Medjutim ono sto mene brini je to sto danas Srbija nema prijatelja ni u jednoj velikoj sili, a nemamo ni elitu koja bi to mogla bitnije da popravi. Sada plovimo nesigurnim vodama i gledamo kako nas drugi prestizu, ostaje nam samo da se nadamo novim ljudima i novoj istorijskoj sansi...